Двадесет седмог јуна 2008. године у Кнежеву је одржана Видовданска академија. Организатор програма је био Општински одбор СПКД «Просвјета» Кнежево.

У програму су учествовали КУД «Слога» из Грабовице, Фолклорна, драмска, рецитаторска и музичка секција, као и Етно-пјевачке мушке и женске групе СПКД «Просвјета» Кнежево.

Присутне је поздравио члан Главног одбора СПКД «Просвјета», господин Филип Перишић.


ПР служба Просвјете

Двадесет шестог јуна 2008. године у Конаку манастира Липље, чланови општинског одбора «Просвјета» Котор Варош, одржали су Видовданску академију.

У програму су учествовали КУД «Српски витезови» из Бања Луке, КУД «Слога» из Грабовице и Етно група «Жубор».

Бесједу је одржао, члан Братства манастира Липље, јеромонах Јован.

Присутне је поздравио и члан Главног одбора СПКД «Просвјета», господин Филип Перишић и начелник општине Котор Варош, господин Раденко Чупић.


ПР служба Просвјете

Тридесет први Сабор српског изворног народног стваралаштва Бања Врућица-Теслић 2008. одржан је 20. и 21. јуна 2008. године. Почео је стручно научним савјетовањем на тему «Коледари».

Сабор је свечано отворио проф.др Драго Бранковић, савјетник Предсједника Републике Српске, након чега је услиједила презентација духовног стваралаштва путем сценског извођења. Поред сценског приказа обичаја, учесници манифестације из Србије, Црне Горе и Републике Српске на Сабору су презентовали и материјално стваралаштво путем изложби, индивидуално књижевно и ликовно стваралаштво, националну кухињу. Дио Сабора су, традиционално, и Дјеца на Сабору.

Свеукупни побједник тридесет првог Сабора у Теслићу је КУД «Херцеговина» из Петровог Поља, док је СПКД «Просвјета» из Кнежева освојила прво мјесто у материјалном стваралаштву, за сценски приказ обичаја прва награда је припала КУД-у «Извор» из Чајнича, а у презентацији националних јела најбољи су били чланови КУД-а «Херцеговина» из Петровог Поља. Вањи Павловић из Јошавке је додијељена прва награда за литерарно, а Рајни Ивановић, такође из Јошавке, за ликовно стваралаштво. Додијељена су и специјална признања – за улогу долибаше, за улогу домаћина, за најбољу здравицу...


ПР служба Просвјете

На празник Свете Тројице, 15. јуна 2008. године, у порти цркве Светог Ђорђа у Доњој Сопотници у Новом Горажду, одржан је пети Сабор старог пјевања у Срба «Сопотница 2008.». Организатор овог надметања у пјевању изворних народних пјесама је општински одбор СПКД «Просвјета» Ново Горажде, а покровитељ манифестације је Министарство просвјете и културе Републике Српске.

Сабор је отворио Војислав Топаловић, потпредсједник СПКД «Просвјета». На Сабору су наступиле женске и мушке пјевачке групе и инструменталисти (фрула и двојнице) из Републике Српске, Србије, Црне Горе. Прије почетка званичног дијела Сабора одржана је ревија гуслара, на којој је учествовало око двадесет мајстора овог инструмента.

Побједници манифестације су чланови КУД-а «Распјевани Пожежани» из Пожеге и женска пјевачка група «Славија» из Источног Сарајева.

Најбољи свирач на фрули био је Драшко Спасојевић из Рудог, а најбољи извођач народних изворних пјесама и кола на двојницама Ацо Марковић са Златибора.


ПР служба Просвјете

ОПШТИНСКИ ОДБОР СПКД „ПРОСВЈЕТА“ ШАМАЦ

Р А С П И С У Ј Е
по осми пут

КОНКУРС ЗА КРАТКУ ПРИЧУ


Услови:
1. Прича не смије бити објављивана
2. Прича не смије бити дужа од пет куцаних страна новинарског прореда
3. Радове потписане шифром у четири примјерка (у посебној, затвореној коверти, послати податке о аутору) доставити до 31. августа 2008. године на адресу: СПКД „Просвјета“ Шамац, Драже Михајловића бб, 76230 Шамац.

Стручни жири ће одабрати три најбоље приче које ће Просвјета наградити и објавити у свом часопису „Годишњак“, а на приједлог жирија откупиће још три приче и штампати их у Годишњаку.

Уручење награда обавиће се почетком октобра у оквиру манифестације „Шамачка културна јесен“.


ПР служба Просвјете

Двадесет девета по реду (шеснаеста у Републици Српској), Вишеградска стаза почела је 30. маја у 12 часова полагањем цвијећа на Споменик Иве Андрића и Споменик бранилаца Републике Српске. Цвијеће су положили ученици средње школе, притом је код Андрићевог споменика приређен рецитал, који је припремила професорица средње школе Дијана Инђић.

У 15 часова, у згради Пословног факултета, отворена је Спомен учионица Иве Андрића. Идеја о формирању Спомен учионице потекла је од вишеградског сликара Хаџи Бранка Никитовића. Иницијативу да се учионица почне радити покренуо је начелник општине Миладин Милићевић. Општина је обезбиједила финансијска средства.

Уводну ријеч приликом отварања учионице дао је Милан Шушњар, затим је говорио начелник општине Миладин Милићевић, а сам чин отварања обавио је Божидар Полић, најстарији просвјетни радник у Вишеграду који се иначе са Андрићем, док је био жив, више пута сретао. Драмски умјетник Тихомир Станић говорио је одломке из Андрићевих приповједака Учитељ Љубомир и Први школски час.

На изложби књига и ове године били су заступљени „Чигоја штампа“ из Београда и „Српска књига“ из Руме. Иако су обећали и били уредно писмено позвани, „Бесједа“ из Бање Луке и Bookmarso из Београда нису дошли. „Српска књига“ представила је свој роман Крст проте Милутина аутора Божидара Кљајевића.
Послије поздравне ријечи начелника општине Вишеград, Добрица Ерић поздравио је манифестацију у име књижевника Србије.

У име Главног одбора „Просвјете“ манифестацију је поздравио Војислав Топаловић, члан Главног одбора. Овогодишњу бесједу о Андрићу говорио је Милован Данојлић, који је за ову прилику дошао из Поатјеа, (Француска), гдје живи и ради.

У име Министарства просвјете и културе манифестацију је отворила Биљана Билбија. У умјетничком програму су учествовали Хор „Свети Ђорђе“ из Ужица, „Теодулија“ из Београда; драмски умјетник Тихомир Станић говорио је одломак „Данак у крви“ из романа На Дрини ћуприја. Програм је водио Милош Чолић из Ужица.

У суботу, 31. маја, програм је почео обиљежавањем стотог редовног кола Српске књижевне задруге. У 2008. години, у оквиру редовног кола до сада су штампане Мале прозе Стевана Раичковића, Учење језика Милована Данојлића, Исповести Моме Капора, Сара Петра Сарића, Манастирски баштован Ђорђа Сладоја, Лудачки рукопис: Београдске приче Драгана Лакићевића, Семољ људи Мира Вуксановића, Песма у песми Драгомира Брајковића, Српска државност XIX вијека Радоша Љушића, Источно питање и српска револуција 1804-1918 Чедомира Попова. Штампана дјела у кратким цртама представила је Милица Лилић, пјесник и есејиста из Београда. Поводом годишњице смрти Стевана Раичковића говорио је пјесник Слободан Ракитић. Књигу О српској „Просвјети“ Слободана Наградића представио је Војислав Топаловић, члан Главног одбора „Просвјете“. Он је истакао да ова књига обухвата расправе, чланке, коментаре, есеје, бесједе, извјештаје и документа о раду СПКД „Просвјета“ од 1996–2006. На крају је говорио и аутор. У суботу је програм завршен књижевном вечери на Ћуприји.

Учествовали су: Милован Данојлић, Слободан Ракитић, Добрица Ерић, Милица Лилић, Симо Лакетић, Љиљана Браловић, Јованка Стојчиновић-Николић, Ратко Марковић, Бојан Максимовић, Данка Ђукановић, Миленко Јевђевић и пјесници са Косова – Милан Михајловић, Новица Соврлић и Миомир Јовановић. Вишеграђани су у великом броју и пријатном времену са уживањем пропратили ово поетско вече. У недјељу у 9 сати, на војничком гробљу „Мегдан“ у Вишеграду, учињен је помен српским војницима погинулим у посљедњем рату.

У 11 сати представљена је награђена књига Руски прозор аутора Драгана Великића. Књига је награђена Ниновом наградом. О књизи су говорили Иван Радосављевић, књижевни критичар и уредник у издавачкој кући „Стубови културе“ из Београда и аутор.

Драмски студио Дома културе Вишеград се ове године представио представом за дјецу „Пепељуга“ по тексту Александра Поповића и режији Сава Шкобића. И ове године посљедњег дана Вишеградске стазе гост је била „Чигоја штампа“ из Београда. Представљена је књига Теодоре Таре Месечева роса. За ово дјело проф. др Драган Недељковић је рекао: „Оно што њено дело чини особито вредним, то су женски ликови. Такву галерију лепих, заносних и врлих жена дао је у српској књижевности само ненадмашни творац Сеоба Милош Црњански. Централни лик ове књиге је принцеза Јелена Балшић“. Уводну ријеч казао је Жарко Чигоја. О својој поетици и како је књига настала говорила је ауторка Теодора Тара.

„Чигоја“ је издавач и књиге Пјевања са Дрине, зборника вишеградских пјесника. Домаћој публици са по једном пјесмом представило се 11 пјесника, мада је у књизи заступљено 12. Говорили су: Олга Делић, Драгица Грбић, Данка Ђукановић, Петроније Шимшић, Радоје Тасић, Славко Хелета, Саво Шкобић, Данијела Жужа, Наташа Ковач, Невенка Стојановић и Спаса Куљић. Дванаести пјесник, Божидар Шкобић, није био присутан.

Стаза је завршена позоришном представом „Пасторала“ Фави театра из Београда, по тексту Радослава Павловића и режији Милорада Милинковића. Наступили су млади глумци Мирјана Мићић, Мирољуб Турајлија, Бојана Тушуп и Владан Милић.

Милан Шушњар


ПР служба Просвјете

СПКД „Просвјета“ у Херцег Новом је 27. маја 2008. године организовала трибину o теми „Будући статус Срба у Црној Гори“. Дискусија је била усмјерена на дилему да ли формирати Српски национални савјет у Црној Гори и ослонити се на Закон о мањинама, или очекивати бољи статус Срба у оваквим политичким околностима, гдје политичке партије српскога блока заступају став о конститутивности српскога народа у Црној Гори.
На трибини су учествовали др Момо Вуксановић, предсједник Српског народног вијећа у Црној Гори, протојереј мр Велибор Џомић, Милан Радовић – предсједник Извршног одбора Народне странке, Новица Ђурић, новинар – дописник „Политике“ из Црне Горе и Млађен Мићовић, правник и правни заступник СПЦ. Водитељка програма била је Оливера Доклестић, предсједник СПКД „Просвјета“ из Херцег Новог. Трибина је одржана у послијеподневном термину, од 18 сати у дворани „Парк“ у Српском клубу.

Др Момо Вуксановић, протојереј мр Џомић, Млађен Мићовић и НовицаЂурић, као чланови СНВ ЦГ, заступали су мишљење о потреби формирања Савјета, сматрајући, углавном, неспорном чињеницу да нови Устав Црне Горе асимилује Србе као народ, тј. поништава српски језик, српску националну културу, ћирилично писмо, вјерско опредјељење и сваку одредницу једнога народа, чиме их лишава присуства на тлу Црне Горе. Пошто нијесу конститутиван народ а у складу са тим ни већински, по њиховом мишљењу, Србима у Црној Гори преостаје уставна могућност као мањинскм народу.

Милан Радовић је заступао мишљење политичке партије или партија које се, такође, слажу да је процес антисрпске политике у Црној Гори досегао велике и опасне размјере, али он упућује на политичку борбу опозиционог блока и свргавање са власти актуелног режима који проводи антисрпску политику.

Пратећи закони Устава ЦГ (Закон о мањинским правима и слободама) гарантује мањинама
одређена права како би сачували своје етичке, језичке, вјерске и друге одреднице. Наведени закон омогућава мањинама формирање Националног савјета а све у циљу унапрјеђења њи-
хових слобода и права. Имајући то у виду, већина присутних показала је спремност за оснивање Савјета. То тијело би се бавило заокружењем српског националног идентитета, са ингеренцијама и утицајем на школство, образовање, медије и друге установе и институције, све с циљем да се спријечи асимилација Срба.

Захваљујући учесницима као и отварању једне квалитативно нова теме, трибина је имала запажен одјек у публици и јавности. Ово је почетак слиједећих расправа о овој теми и већег приближавања јавности. Очекује се штампање брошура о статусу Срба и упознавање шире јавности са Законом о мањинским правима и слободама, правилима за прве изборе Савјета…
До коначне одлуке доћи ће се низом трибина и панел дискусија на ширем простору Црне Горе.


ПР служба Просвјете

У Мркоњић-Граду, 08. маја 2008. гoдине, је у организацији Културног центра приређено књижевно вече на коме су промовисани Часопис за књижевност и културу ''Нова Зора'' и Календар ''Просвјета'' за 2008. годину.
Домаћин вечери био је Слободан Ћоћкало, директор Културног центра и замјеник начелника Општине Мркоњић-Град. Он је у поздравном обраћању истакао значај покретања и напретка ''Нове Зоре'' као једног од најзначајнијих савремених књижевних гласила, изразивши и посебно задовољство што је у склопу исте вечери у Мркоњић стигао и нови Календар ''Просвјета''.

О ''Новој Зори'' и њеној улози у савременој српској култури говорио је и познати пјесник Радмило Радовановић, који је такође читао одабране текстове из броја 15/16.

Публику и домаћине поздравио је Никола Асановић, потпредсједник Главног одбора СПКД ''Просвјета'' и секретар Редакције ''Нове Зоре''. Асановић је говорио о идеји и потреби за покретањем оваквог часописа. ''Нова Зора'' је израсла из Ћоровићевих сусрета писаца у Билећи и Гацку, а све је наслоњено на традицију започету крајем 19. вијека у Мостару и на велико дјело Шантића, Дучића, браће Ћоровића и Шола. Пресудну улогу у његовању ових културних подухвата имала је и има СПКД ''Просвјета'' која је покретач и организатор и Ћоровићевих сусрета и ''Нове Зоре'', као и бројних других програма широм Републике Српске. ''Нова Зора'', по мишљењу многих, један је од најзначајнијих ''Просвјетиних'' успјеха данас, а њен традиционални годишњак, чија је прва књига изишла прије 100 година, чувени Календар ''Просвјета'', сама је њена душа. Без Календара као народне читанке ''Просвјета'' сигурно не би била онако топла и свијетла, каквом је генерације и генерације доживљавају и памте – истакао је Асановић.

На приједлог Николе Асановића да се обнови рад ''Просвјете'' у Мркоњић Граду, именован је Иницијативни одбор. Треба напоменути да је ''Просвјета'' и раније имала значајно присуство у овом граду културе и традиције, али је стицајем неких околности посљедњих десетак година престао њен рад.

Судећи по свему што се у мркоњићкој култури данас види и његује, по изузетној предузимљивости културних посленика и подршци локалне самоуправе, по броју интелектуалаца који овдје живе, или су одавде поријеклом, може се са сигурношћу очекивати плодан рад Општинског одбора СПКД ''Просвјета'' у Мркоњић-Граду.

Гаранција за то су и чланови Иницијативног одбора:
Слободан Ћоћкало, предсједник,
Радмило В. Радовановић,
Драган Ивановић,
Борислав Ђурић,
Дрâга Лекић,
Дубравка Николић,
Др Савка Ђукановић и
Владимир Милановић.


ПР служба Просвјете

Недавно је у издавачкој продукцији СПКД "ПРОСВЈЕТА" Херцег Нови изашао из штампе Зборник радова са научног скупа о књижевном дјелу Сима Матавуља. "ПРОСВЈЕТА" је овај научни скуп организовала у октобру 2007. године у Кући Ива Андрића, идући тако у сусрет једној значајној годишњици у српској књижевности. Ове године је 100 година од смрти великог српског реалисте, Матавуља, који је у Херцег Новом провео седам година (1874-1882) када је био наставник у Српској закладној поморској школи у Србини.

Промоција Зборника је приређена у Новом Саду и Београду.
На промоцији у Новом Саду, одржаној 18. априла 2008, у Библиотеци града, говорили су проф. др Миодраг Радовић, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду и Оливера Доклестић, у име издавача, херцегновске "Просвјете".
Зборник је 21. априла 2008. представљен и у Београду у Удружењу књижевника Србије.

Уводну ријеч имао је предсједник удружења књижевника Србије, Срба Игњатовић, који је говорио о Матавуљу као првом предсједнику удружења из 1905. године. Након
њега, кратким бесједама обратили су се публици учесници скупа: проф. др Александар Петров, професор на Универзитету у Питсбургу у САД, књижевник и својевремено предсједник удружења писаца Србије; др Ирена Арсић, др Драгана Вукићевић, др Љубиша Рајковић, др Стојан Ђорђић и књижевници Вук Крњевић и Радослав Братић.

Посебну драж овој промоцији дала су двојица изврсних познавалаца дјела и живота Сима Матавуља и уопште, српског реализма, Живомир Младеновић и Голуб Добрашиновић. Њима двојици је зборник и посвећен.

Предсједник ''Просвјете'' у Херцег Новом, Оливера Доклестић, говорила је о значају огранизовања научних скупова у Херцег Новом и о важности културног повезивања простора гдје живе
Срби, истакавши да су административне границе ништавне за широка, добра срца, и за културу која је најбољи мост и најбоља временска спојка привидно разједињених простора на којима живе Срби.

У другом дијелу књижевног поднева приказан је и документарни филм "С младим Матавуљем у Новом Розопеку" који је публика у препуној сали Удружења књижевника наградила великим аплаузом.

Овом промоцијом у Београду, Херцег Нови и СПКД "Просвјета" су учврстили своје традиционално присуство и учешће у свесрпској култури, па и у главном граду Србије.


ПР служба Просвјете

СПКД «Просвјета» Херцег Нови добило је своје просторије у Старом граду, у улици Степениште, Краља Твртка I бр. 11.

Иако канцеларија ради већ два мјесеца, свечано отварање уприличено је 28. 03. 2008. године. Био је то повод да Друштво окупи своје пријатеље, донаторе, спонзоре и да им се захвали на сарадњи, разумјевању и подршци.

На дружење у петак у 13,00 сати одазвали су се привредници, представници општине, који су помогли у опремању канцеларије али и невладина удружења са којима већ годинама херцегновска "Просвјета" сарађује, попут Кола српских сестара, Књижевне заједнице Херцег Новог, Филателистичког друштва "Игало" и црквених општина.

Предсједница "Просвјете", Оливера Доклестић, пригодним кратким обраћањем се захвалила свима који су дошли на скромни пријем у нове "Просвјетине" канцеларије.

На овај начин СПКД"Просвјета"је добила подршку да настави даље, кроз своје програме културе и образовања, који већ дају значајан допринос култури града Херцег Новог.


ПР служба Просвјете