Деветнаестог и двадесетог јуна 2009. године у Невесињу и Мостару је одржана 11. књижевно-културна манифестација «Шантићеви пјеснички сусрети».

Манифестација је у Невесињу почела полагањем цвијећа на бисту Алексе Шантића, након чега је услиједило пјесничко вече са додјелом награде Шантићев шешир и штап. Учесници су били Анђелко Анушић, Зоран Костић, Иван Негришорац, Дара Радојевић, Раде Симовић, Ђорђо Сладоје, Радомир Уљаревић, Ранко Поповић, а награда Шантићев шешир и штап додијељена је српском савременом пјеснику Ђорђу Сладоју.

У суботу, 20. јуна, у Мостару је настављена манифестација полагањем цвијећа на бисту и гроб великог пјесника, промоцијом часописа «Нова Зора», свечаним концертом под називом «Шантић у нотама». У програму, који је одржан у сали мостарског Народног позоришта, учествовали су хор «Свети Василије Острошки» из Требиња, Биљана Ђорић, Александра Трајковић, Горан и Александар Стојановић, пјесник Ђорђо Сладоје, глумац Бошко Ђурђевић и професор Ранко Поповић.

У организацији «Шантићевих пјесничких сусрета», поред СПКД «Просвјета» Невесиње, учествовали су и СПД «Гусле» Мостар и Народна библиотека Невесиње.


ПР служба Просвјете

Тридесета по реду, седамнаеста у Републици Српској, „Вишеградска стаза“ почела је у петак, 5. jуна, полагањем цвијећа на Андрићев споменик и споменик бранилаца Републике Српске. Овим поводом пригодан игроказ припремили су ученици Средње школе „Иво Андрић“ из Вишеграда у организацији професора Дијане Инђић и Бојане Чворо. Игроказ је изведен на софи Ћуприје гдје су се појавили ликови из романа „На Дрини ћуприја“: Фата, Ћоркан, Лотика, Алихоџа и Андрић, што је за овогодишњи програм било право освјежење.

Библиотекари РС окупили су се на Вишеграској стази по 13 пут.
И ове године вјерни пратиоци Вишеградске стазе, „Чигоја штампа“ из Београда и „Српска књига“ из Руме, 5. јуна у 16 часова отворили су у холу Дома културе своје продајне штандове.

У 17 часова отворена је изложба слика у Градској галерији са петнаестог Међународног ликовног саборовања. На отварању је говорио проф. Славко Топаловић.

Свечано отварање Вишеградске стазе почело је у 19 часова химном Српског просвјетног и кулурног друштва „Просвјета“, у извођењу пјевачког друштва „Изворник“ из Зворника. Након тога присутним су се обратили предсједник Удружење књижевника РС Зоран Костић, затим Ненад Грујичић, пјесник и директор „Бранковог кола“ из Сремских Карловаца. Поздравним говором скупу се обратио и начелник општине Вишеград господин Томислав Поповић.

Централи догађај ове свечаности била је бесједа о Андрићу и њу је ове године казао књижевник Милован Витезовић, који је и отворио Вишеградску стазу.

У умјетничком дијелу програма наступили су пјевачко друштво „Изворник“ из Зворника, Мадам Пиано (Љиљана Ранчић) и пријатељи. Изводили су етно музику из Србије и Македоније. Драмски умјетник Небојша Дугалић говорио је рецитал „Андрић и Вук“, који је у казивање сложио Милован Витезовић. Програм је водила Данка Ђукановић, студент.

У суботу, 6. јуна, програм је почео одласком у Жепу, туристичким бодом „Соња“. На броду је било око 40 путника међу којим и: Милован Витезовић, Бранка Криловић, уредник програма из културе на Београдској телевизији; Небојша Дугалић, драмски умјетник; др Стана Ристић, виши научни сарадник на Институту за српски језик из Београда, Зоран Костић, Ненад Грујичић; Миленко Јевђевић, Добрица Ерић, Милутин Живановић , власник издавачке куће „Српска књига“ из Руме; ТВ-е екипе дописници БН-телевизије: Радојица Ћосовић (сниматељ) и Јован Михајло, пјесник у улози новинара; ТВ екипа државне телевизије на челу са Сњежаном Лаловићем, Рајко Живковић новинар из Сарајева, начелник општине Вишеград, господин Томислав Поповић и предсједник општине Вишеград, господин Билал Мемишевић и њихови гости. Дан је био сунчан, баш онакав какав се може пожељети за крстарење овом лијепом ријеком. На ушћу Жепе у Дрину госте је дочекао начелник општине Рогатица Радомир Јовичић, одакле је настављен пут до моста на Жепи. На мосту је приређен пригодан програм.

Милан Шушњар, предсједник општинског одбора «Просвјета» Вишеград, у уводној ријечи је нагласио значај доласка на мост на Жепи. Речено је да је мост историјски споменик који говори о нашој прошлости, а према предању, коме су и историчари склони, задужбина је Мехмед Паше Соколовића. Истакнуто је да се чином доласка на ово мјесто жели скренути пажња јавности и надлежних из Завода за заштиту споменика културе да је мост, који је и јунак знамените Андрићеве приповјетке „Мост на Жепи“, угрожен и да га треба заштитити.

Након пригодних ријечи, којим је присутне поздравио начелник општине Рогатица, услиједио је програм у коме су учествовали: Добрица Ерић, Милован Витезовић, Зоран Костић, Ненад Грујичић, Драгица Грбић, Јован Михајло и Миленко Јевђевић. На крају је драмски умјетник Небојша Дугалић казао одломке из приповјетке „Мост на Жепи“.

Истог дана у Дому културе одржан је округли сто на тему: „Ријечник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ Београд, његов значај за српски језик и српску културу“. Гости овог округлог стола били су др Стана Ристић, виши научни сарадник Института за српски језик и један од редактора „ријечника“; и проф. др Милош Ковачевић, наш истакнути слависта.

Речено је да је Ријечник најзначајније дјело српске лингвистике и српске културе. На његовој изради данас учествује 30 стално запослених и 5 спољних сарадника. До сада је објављено 17. томова овог грандиозног дјела, завршени рукопис 18. тома је предат Академији која се брине о његовом штампању. Речено је о историјату овог пројекта, о изворима корпуса и данашњем статусу овог Ријечника САНУ.

Истог дана, у 20 часова, одржано је чувено књижевно вече на ћуприји. Ове вечери ћуприја је била препуна оних који умију уживати у пјесничкој ријечи. Лагани повјетарац испуњен мирисом липе носио је низ Дрину стихове: Милована Витезовића, Добрице Ерића, Зорана Костића, Милице Бакрач, Ненада Грујичића, Миленка Јевђевића, Наташе Гламочанин, Анђелка Анушића, Винке Перишић Шаренац, Драгице Грбић и Радоја Тасића.

У недјељу, у Дому културе, промовисана је књига прича, приповједача и романописца Жељка Пржуља из Источног Сарајева „Незаштићени свједок“. О књизи је говорио пјесник Недјељко Зеленовић. Промовисана је и књига пјесама „Језикрвље“ пјесника, есејисте и драмског писца Зорана Костића. О књизи је говорио Миленко Јевђевић.

Исти дан, у великој сали Дома културе, удружење љубитеља поезије „Стаза“ из Вишеграда, које окупља омладину промовисало је Зборник пјесама „Андрићевом стазом“ у коме су објављене пјесме младих пјесика широм Босне и Хецеговине.

У вечерњим часовима, такође у великој сали Дома културе, изведена је позоришна представа за дјецу Драмског студија Дома културе у режији Саве Шкобића „Да ли ће дамојед да заволи сладолед“, по тексту Наташе Илић.

Овогодишња Стаза завршена је у понедјељак 8. јуна, промоцијом сјајне књиге „Хамам балканија“ Владислава Бајца из Београда. Књига је награђена међународном наградом „Балканика“ за најбољи роман написан на неком од језика балканских народа. О књизи је говорио књижевни критичар Гојко Божовић.


ПР служба Просвјете

У посјети херцегновској «Просвјети», 29. и 30. маја, била је «Просвјета» са Пала, из Републике Српске, са женском пјевачком групом «Јаворина» и пјесницима. На челу мале културне експедиције из Српске је Слободан Ковачевић, предсједник општинског одбора СПКД «Просвјета» Пале, једног од 42, колико их има у великој «Просвјетиној» породици.
Драги гости су са својим домаћинима из СПКД «Просвјета» обишли неке од новских знаменитости и атеље «небеско огњиште» самоуког вајара, «чудесног» Косте Килибарде.
У Кући Ива Андрића – Клубу књижевника, 30 маја је приређено вече етно музике и поезије. У музичком дијелу наступили су женска пјевачка група «Јаворина», фрулаш Миодраг Јанковић и херцегновска женска група «Лира». У пјесничком дијелу програма стихове су говорили: Миленко Јевђевић, Милaнко Боровчанин - Ромсок, Гордана Милошевић и Милован Јефтовић.

Женска вокална група „Јаворина“ постоји од 2001. године, у оквиру СПКД «Просвјета», Пале. Групу чини девет младих дјевојака које раде под умјетничким руководством професорке Иване Беат. «Јаворина» његује изворну музику са простора Босне, Србије и Македоније. За херцегновску публику извели су сплет пјесама из Босне и Херцеговине и Србије.
Умјетник на фрули Миодраг Јанковић је студент четврте године Фолозофског факултета на Палама. Учесник је више такмичења фрулаша.

Милован Јефтовић
Милован Јефтовић је по професији професор књижевности. Објавио је двије књиге поезије и аутор је сценарија за филм „Голи живот“. Јефтовић је познат по хумористичкој поезији. Више година био је уредник хумористичке радио емисије „Цик – цак“ на радио БиХ, а сада је запослен у „Срна филму“.

Гордана Милошевић
Пјесникиња Гордана Милошевић је дошла са групом из Власенице. Објавила је двије збирке љубавне поезије. Запослена је као директорка културног центра у Власеници.

Миленко Боровчанин – Ромсок, Романијски соко
Миленко Боровчанин рођен је на Романији, животом и својим умјетничким стварањем везан је за тај врлетни, али лијеп, предио. У његовој поезији примјетно је много љубави према родном крају и његовом српском народу, и све му, пуним срцем, даје „на дар“. Али и с пуно ламента и туге у поезији он је свјестан свих прилика и неприлика које су ковитлале и ковитлају његов подроманијски, али и сав његов народ, ма гдје он био. И у свим погромима и страдањима, протјеривањима и збјеговима, он каже за себе и саопштава другима јасно, оно што је и кредо, чини се његовог живота „“Џаба им је/ нећу никуд/не дам ништа/нека знају/Нећу ићи .../
Ромсок је објавио пет збирки поезије, једну збирку приповједака и два романа. Живи и ради у Сокоцу.

Миленко Јевђевић
Пјесник профињеног пјесничког израза, пјесник љубави, пјесник коме су дјеца, у својој бескрајној њежности и невиности, пробудила неку посебну жилу куцавицу да им ствара поезију, али, он је, прије свега, пјесник снажних стихова о рату и страдањима, и дивних, емоцијама испуњених приповједака о, наизглед, малим, неважним стварима и страдањима, несмотреностима и животним глупостима и апсурдима, које примјећује само чуло изузетно сензибилног пјесника. То је умјетнички профил Миленка Јевђевића. Миленко Јевђевић је рођен у Рогатици, живи у Бања Луци. Рећи ће за себе „Моја умјетничка биографија је у крајевима нечијих усана док говорим стихове, или у еху аплауза, када престанем да говорим. У свим другим склоништима или записима она мање постоји, иако многи не мисле тако.“
Миленко Јевђевић је аутор четири збирке поезије. Његова биографија је унеколико другачија од многих пјесника, због дипломе Војне академије и Генералштабне школе, које су сада у витрини, и официрских чинова, који му већ давно не висе на раменима. Карађорђева звијезда за храброст тако снажно исијава кроз његову родољубиву поезију, исписану, филигранском вјештином, прецизним изразима. Сјетимо се да је у нашој, а поготово свјетској књижевности било доста војника, официра, који су били врсни књижевници, пјесници, као Жилијен Вио, кога знамо под умјетничким именом Пјер Лоти, Драгиша Васић или новски пјесник Милорад Живковић.
«Отаџбина у срцу, па пријатељи, вино и ... жене», то је некакав животно – умјетнички кредо Јевђевићев. Скромно каже за себе да је имао неких награда, али стручна ријеч критичара, која му је додјељивала те награде за кратке приче и поезију сматра да се ради о пјеснику ванредног сензибилитета.


ПР служба Просвјете

У суботу, 30. маја 2009. године, у прелијепом амбијенту манастира Липље (општина Теслић), одржана је сједница Главног одбора СПКД «Просвјета».

Члановима Главног и Надзорног одбора Друштва, као и представницима општинских одбора «Просвјете» из Котор Вароши, Теслића, Прњавора, Кнежева, Челинца и Добоја добродошлицу је пожелио старјешина манастира Липље, јеромонах Стефан (Шарић). Са историјатом манастира присутне је упознао јеромонах Јован (Дедић).

Након молитве у манастирској цркви, почела је сједница Главног одбора. Потпредсједник Друштва, господин Никола Асановић, поздравио је присутне и захвалио домаћинима на гостопримству.

На почетку сједнице представљен је Календар «Просвјета» за 2009. годину. О Календару су говорили приређивач, академик Војислав Максимовић и потпредсједник Друштва, Никола Асановић, који је урадио техничку припрему Календара. Оцијењено је да је Календар заштитни знак по коме се «Просвјета» препознаје.

Главни одбор је донио одлуку да се до краја године Календар промовише у свим општинским одборима «Просвјете», те да наредни Календар буде штампан до Савиндана.

На сједници је разматран и усвојен извјештај о раду СПКД «Просвјета», и констатовано је да је «Просвјета» са око 300 реализованих културних садржаја веома битан фактор културног живота Републике Српске.

Један од закључака сједнице је да се јавно похвали рад општинских одбора, који су и заслужни за реализацију поменутих културних садржаја.

Главни одбор је усвојио извјештај о финансијској реализацији Календара «Просвјета» за 2009. годину и донио одлуку да се штампа Календар за 2010. годину.

Донесена је одлука о именовању повјереника СПКД «Просвјета» у Мостару, Вршцу, Зрењанину и Клеку (Зрењанин), чији је основни задатак да шире идеје «Просвјете» с циљем окупљања чланова и формирања одбора «Просвјете».

Због неактивности одбора «Просвјете» у Фочи, донесена је одлука да се садашњи предсједник одбора разријеши дужности, а за повјереника именује господин Радисав Машић.

Дужности предсједника општинског одбора СПКД «Просвјета» Источно Сарајево разрјешен је господин Божидар Зиројевић, на лични захтјев.

На сједници је предложена радна група која ће у име Главног одбора формулисати и јавности предочити ставове у вези с одлуком Министарства просвјете и културе Републике Српске о увођењу предмета «Култура религија» у прве разреде средњих школа у Републици Српској.

На крају сједнице усвојен је и приједлог да се сједнице Главног одбора одржавају у склопу појединих «Просвјетиних» манифестација.

Сједница Главног одбора је завршена у 15 часова, а за чланове «Просвјете» је у великој сали манастира уприличен ручак.


ПР служба Просвјете

Херцег Нови, 24.мај. 2009.

Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ у Херцег Новом реализацију „Књижевне радионице“ за ученике основних школа, започело је 9. фебруара 2009. године. Овај амбициозни програм осмишљен да дјеца основношколског узраста (од петог до деветог разреда) сазнају више о суштини књижевности, лијепе ријечи, изражавању, да се упознају са изворним народним књижевним стваралаштвом, као и да употпуне знања по редовном школском програму из књижевности са дјелима српских књижевника, попут: Јована Јовановића Змаја, Ракића, Костића, Матавуља и многих других. Радионицу је водила професорка књижевности и српског језика Зорица Марковић.

Поред упознавања са литературом, дјеца из „књижевне радионице“ су заједно са својом професорком Зорицом Марковић обогатила своја знања одласцима на изложбе, позоришне представе и књижевне вечери. Такође, и сама веома креативна и спремна за нове изазове, Зорица Марковић је подстицала дјецу на креативно стварање, па се учионица претварала у малу умјетничку радионицу у којој се и цртало, писало, или правиле специјалне дјечије књиге.

На отварању школе, у просторији СПКД „Просвјета“ у Херцег Новом, у старом граду, на адреси „Краља Твртка“ бр 11 б, свечаност су употпуниле књижевнице Еленора Лутхандер из Шведске и Снежана Вукићевић Чворо из Херцег Новог.

Након три мјесеца, 9 маја, „књижевна радионица“ је завршила са радом за ово полугодиште, и, по ријечима дјеце, на њихову велику жалост.

У башти Клуба књижевника, пред кућом Ива Андрића, СПКД „Просвјета“ је 17. маја уприличила малу свечаност додјеле диплома за шесторо дјеце, која су сва три мјесеца похађала радионицу. Дипломе је додјелила професорка Зорица Марковић, а
награђени су: Маријана Митровић, Милица Симић, Јелена Крстоношић, Ђорђе Андонов, Славен Ранисављевић и Теодор Кењић.

Свечаност је увеличана присуством књижевника: Николе Маловића, Вишње Косовић и Снежане Вукићевић Чворо, који су читали своја дјела и говорили о томе шта је стварање, креативност, писменост и богатство језика.

Најзад, радионица нема за циљ да од дјеце створи књижевнике, већ да их образује и употпуни знања из редовне наставе, али и заинтересује их за књижевна дјела и знамените књижевнике о којима неће имати прилике да чују током редовног школовања. Школа је била бесплатна за сву дјецу, као и сав материјал који су користили. Током три мјесеца рада кроз школу је прошло двадесетак дјеце. Лоше временске прилике су најчешћи узрок изостанка већег броја дјеце.


ПР служба Просвјете

По тексту владике Николаја (Велимировића) редитељ Зоран Ристовић је поново поставио позоришну представу „Земља недођија“. Продуцент представе је херцегновско Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“. Главни лик, капетана српске војске, Спаса Спасовића, војника и духовника, Србина и борца за права свих угњетених Срба али и свих малих народа свијета, маестрално игра Предраг Тодоровић, глумац београдског позоришта „Душко Радовић“. У осталим улогама су Зоран Тројановић, Александар Видић, Милован Лаловић, глумци херцегновског позоришта, и младе снаге, Чедомир Марић и Предраг Вучуревић.

Ово је поновно постављање позоришне представе „Земља недођија“ након што је први пут изведена, такође, у Херцег Новом, 2001. године. За разлику од првог извођења, садашње извођење је динамичније и унеколико свјетовније, јер је и начин на који гради свој лик Предраг Тодоровић другачије од приступа претходног главног глумца Марка Баћовића ( „Југословенско драмско позориште“ из Београда).

Представу је и први и други пут поставио Зоран Ристовић (1936, Чортановци код Новог Сада), који је у својој вишедеценијског пракси позоришног режисера и драматурга приредио и ставио на сцену велики број драмских дијела. Добитник је двије награде Стеријиног позорја, а режирао је у позориштима у Србији, Црној Гори, Хрватској, Републици Српској. Једна од најзначајнијих награда је орден „Заслужан за културу Пољске“ за постављање позоришне представе „Дервиш и смрт“, у позоришту у Лођу. Од 1996. године Ристовић живи на Цетињу, а до пензије је радио као уредник редакције за културу у Радио Светигори.

Позоришна представа „Земља недођија“ је 2001. године постављена на предлог Митрополије СПЦ.

Премијерно извођење било је у херцегновској дворани „Парк“ у суботу, 18. априла 2009. године, управо на Велику суботу, јер „Земља недођија“ и њен главни лик, Спасо Спасовић, и симболизују васкрснуће, хуманост и добру и снажну ријеч и мисао, наспрам силе, неморала, лажи и свих пошасти савременог свијета. Иако говори о времену Другог свјетског рата, „Земља недођија“ је сва начињена од снажних, дубоких, филозофских мисли, које веома одлсикавају садашње стање свијета и људског друштва, друштва хаоса и царства зла, уопште, у коме је јак утицај нечастивих сила. Тиме је ово много више од обичне националне драме.

Позоришна представа „земља недођија“ играће у Подгорици, 24. априла (петак), у 19,00 сати. у крипти Саборног храма Светог Ђорђа.
У Бару, у Дому културе, представа ће бити играна у недјељу, 26. априла, у 20,00 часова.

Заинтересовани одбори «Просвјете» могу да договоре гостовање ове представе у својим срединама и то путем контакт телефона:

069/342-370 – Оливера Доклестић- предсједник СПКД «Просвјета» Херцег Нови или
057/227-309 – Главни одбор СПКД «Просвјета»


ПР служба Просвјете

Књижевни портрет Вукмана Оташевића (1935, село Ржаница код Мурина, Црна Гора), пјесника изразитог умјетничког сензибилета, представљен је 1. априла у херцегновској дворани „Парк“. Вече је организовало СПКД „Просвјета“ из Херцег Новог. Вукман Оташевић је у свом, више од пет деценија дугом стваралаштву, објавио четрнаест збирки поезије, био је незаобилазан у антологијама савремене југословенске поезије и српске поезије. Превођен је на готово све значајније језике свијета, од енглеског до кинеског. Оташевићево књижевно вече је увијек много више од обичног доживљаја публике с поетом. Начин на који Оташевић говори своју поезију даје вечери посебну књижевно – позоришну драж. Његово говорење поезије је колико узвишено, толико и снажно, емотивно, језгровито; свака изговорена ријеч осјећа се као дио универзалне, космичке хармоније, какву постижу највећи композитори, мајстори музике. И управо је то најснажнији утисак који публика понесе и памти са његове књижевне вечери.

О Оташевићевом књижевном сензибилитету и слојевитости његовог умјетничког стваралаштва кроз вјечиту борбу за истину, правду и човјечност, говорио је професор на Филозофском факултету у Никшићу Милорад Симуновић. Новинар „Побједе“, Гојко Кнежевић, који припрема опсежну Оташевићеву биографију, представио је неке интересантне, мање познате чињенице из Оташевићеве биографије.


ПР служба Просвјете

Дванаестог априла 2009. године одржана је Обновитељска Скупштина СПКД «Просвјета» Сребреница.

Уводну ријеч о историјату СПКД «Просвјета» Сребреница дао је господин Радосав Перић, предсједник СПКД «Просвјета» Зворник и члан Главног одбора «Просвјете».

Скупу су се поздравном ријечју обратили др Радомир Павловић и проф. Момчило Цвјетиновић.

Након што је Радосав Перић упознао скуп са Програмом рада и Статутом СПКД «Просвјета» Сребреница, Скупштина је усвојила ове документе.

Изабран је општински одбор од 15 чланова, а за предсједника општинског одбора Милан Јовановић, професор. Изабрана су три члана Надзорног одбора: Славиша Булајић, Вера Стевановић и Владан Миловановић.

Новоизабрани предсједник Друштва на крају се захвалио свим присутним члановима и зажелио успјех у будућем раду.


ПР служба Просвјете

Петог фебруара 2009. године одржана је ванредна Скупштина СПКД «Просвјета» Лопаре. На Скупштини је усвојен Извјештај о раду одбора за период 1. јануар 2007. – 1. јануар 2009. године.

Једногласно су подржани и приједлози програмских активности за наредне четири године, који се базирају на проширењу дјелокруга рада Друштва и омасовљењу чланства. Изабран је Извршни одбор од девет чланова и трочлани Надзорни одбор. Протојереј Стево Јовић изабран је за предсједника Надзорног одбора.

Скупштина је донијела одлуку о измјенама у Статуту ОО СПКД «Просвјета» Лопаре, с циљем усаглашавања са одредбама Статута СПКД «Просвјета».

На првој конституирајућој сједници Извршног одбора за предсједника одбора изабран је проф. Анђелко Ц. Јеремић, за потпредсједника господин Сретен Антић, а за секретара господин Александар Симић.


ПР служба Просвјете

Све чланове «Просвјете», и све оне који радо листају странице «Просвјетиног» Календара, обавјештавамо да ових дана из штампе излази Календар «Просвјета» за 2009. годину.

Такође желимо да вас информишемо о термину одржавања промоције књиге Зорана Костића «Језикрвље», која је штампана у Редовном «Просвјетином» колу. Промоција ће се одржати
4.фебруара 2009. године у згради Народног позоришта Републике Српске- Сцена «Петар Кочић», у 20.30 часова.


ПР служба Просвјете