«Просвјета» из Херцег Новог је са представом «Земља Недођија», у оквиру мини турнеје од 4. до 8. новембра, гостовала у Источном Сарајеву, Градишци, Бањалуци и Прњавору. Представа је рађена по тексту Владике Николаја Велимировића.

ПР служба Просвјете

Шестог новембра 2009. године, у Центру за културу и информисање Фоча, одржана је Oбновитељска скупштина СПКД «Просвјета» Фоча.

Уводну ријеч о историјату "Просвјете" и обнови рада Општинског одбора говорио је повјереник Главног одбора Радисав Машић.
Скупштина је донијела Одлуку о обнављању рада Општинског одбора у Фочи и, након дискусије о Приједлогу документа, усвојила Програм рада Општинског одбора за наредну годину.

Скупштина је једногласно изабрала Општински одбор у коме је 15 чланова, предсједника и секретара Општинског одбора.
За предсједника ОО СПКД "Просвјета" у Фочи изабран је Радисав Машић, професор књижевности, публициста и новинар, а за секретара Владимир Пантовић.

На сједници је договорено да се у најскорије вријеме одржи сједница Општинског одбора на којој ће се конкретизовати задаци из Програма рада за текући период и извршити административна примопредаја између бившег и новог Општинског одбора (печат, жиро-рачун, административна кореспонденција и др.).


ПР служба Просвјете

У четвртак, 29. октобра 2009. године са почетком у 18 часова, у амфитеатру Филозофског факултета у Палама одржана је промоција 20. књиге «Просвјетиног» књижевног кола «У огледалу духовном», аутора Бранка Летића.

О књизи су говорили: проф. др Јован Делић, доц. др Ранко Поповић, Владан Бартула и Никола Асановић, предсједник СПКД «Просвјета» Билећа и потпредсједник Друштва.

Промоцији, која је била добро посјећена, присуствовао је и предсједник Главног одбора «Просвјете» господин Душан Јовановић.


ПР служба Просвјете

У «Просвјетином» књижевном колу до сада су објављени сљедећи наслови:


Коло прво - 1997. година

1. Владика Николај Велимировић – «Изабрани списи»
2. Војислав Максимовић – «Вук и сљедбеници»
3. Момир Војводић – «Чувар извора говора»

Коло друго – 1998. година

4. Сава Ћеклић – «Огледи о српским писцима»
5. Одабрани радови др Ристе Јеремића – приређивач Војислав Максимовић
6. Ружица Комар – «Изабране пјесме»

Коло треће – 2002. година

7. Др Војислав Максимовић – «Библиографија Друштва «Просвјета»
1902-2002»
8. Зборник изабраних радова «Стотину година Друштва «Просвјета»
1902-2002»- приређивачи проф. др Сава Ћеклић и мр Милена Максимовић
9. Рајко Петров Ного – «Антологија српских јуначких пјесама»

Коло четврто – 2003. година

10. «Споменица Васиља Грђића» - репринт издање

Коло пето – 2004. година

11. Др Љубомир Зуковић – «Песме о Првом српском устанку»
12. Др Симо Нешковић – «Руковође «Просвјете»
13. Др Симо Нешковић – «Васпитно-образовни рад и културни значај
«Просвјете» (1902-1941)

Коло шесто – 2005. година

14. Др Војислав Максимовић – «Будна браћа»
15. Јоаникије Памучина – «Сабрана дјела» -приредио Војо Ковачевић
16. Др Милош Ковачевић – «Против неистина о српском језику»

Коло седмо – 2007. година ( 2008. година)

17. Милена Максимовић – «Ђорђе Пејановић – живот и дјело»
18. Зоран Костић – «Језикрвље»
19. Војо Ковачевић – «Политичка поезија Ј.Јовановића Змаја»

Коло осмо – 2009. година

20. Бранко Летић – «У огледалу духовном» (огледи из старе српске књиж.)
21. Миленка Цица Чоловић –«Вилинске мреже» (легенде и анегдоте)
22. Драгослав Вуковић – «Светоказ»


ПР служба Просвјете

У уторак, 7. јула 2009. године, поводом Ивањдана, рођења светог Јована Претече и крститеља Исуса Христа, Владика зворничко-тузлански Василије служио је Свету архијерејску литургију у цркви Рођења пресвете Богородице у Обудовцу и уручио највише признање Српске православне цркве, Орден Светог Саве, Српском просвјетно-културном друштву «Просвјета» Обудовац. Признање је овом одбору додијељено за допринос у чувању и његовању српске културе, традиције и духовности.

Предсједник СПКД «Просвјета» Обудовац, Милан Николић, захвалио је Српској православној цркви и владици Василију, јер су препознали значај и вриједност «Просвјете» у Обудовцу и истакао да Орден Светог Саве уједно и обавезује ово Друштво да настави са његовањем традиције српског народа на подручју Посавине и цијеле Републике Српске.


ПР служба Просвјете

СПКД «Просвјета» Ново Горажде је у сарадњи са општином Ново Горажде успјешно организовала шести по реду сабор «Старо пјевање у Срба». И ове године на Сабору су учествовале бројне мушке и женске пјевачке групе, гуслари и инструменталисти из Србије и Републике Српске. По први пут ове године програм Сабора трајао је два дана (субота и недеља), гдје је први дан трајања Сабора, у сарадњи са спортским друштвом «Раднички», организовано такмичење у спортским дисциплинама: мали фудбал, стрељаштво и стони тенис. У порти цркве Св. Ђорђа одржано је такмичење гуслара. Наступили су гуслари из Новог Горажда, Сокоца, Пала, Рогатице и Фоче.

Други дан Сабора је одржано такмичење мушких и женских пјевачких група и инструменталиста. Такмичаре је оцјењивао стручни жири у саставу: проф. музике Миро Митровић, предсједник, проф. музике Бранко Беновић, члан и проф. музике Витомир Васић, члан.

У категорији инструменталиста прво мјесто су освојили: Радован Станишић (фрула) и Милета Радановић (двојнице). У категорији мушких пјевачких група најуспјешније су биле МИГ «Извор» из Чајнича и МИГ «Српски јелек» из Чачка, а ЖИГ «Сарајевско поље» из Бијељине и ЖИГ «Српски јелек» из Чачка у категорији женских изворних група.

За најљепшу женску народну ношњу проглашене су ношња ЖИГ «Извор» из Чајнича и ЖИГ «Распевани Пожежани» из Пожеге, а за најљепшу мушку народну ношњу, ношња МИГ «Јабучани» из Војковића (Источна Илиџа) и МИГ «Рибница» из Рибнице (Краљево).

Програм Сабора је пратила Радио телевизија Републике Српске, БН телевизија, новинар Славко Хелета, дописник «Политике».


ПР служба Просвјете

Деветнаестог и двадесетог јуна 2009. године у Невесињу и Мостару је одржана 11. књижевно-културна манифестација «Шантићеви пјеснички сусрети».

Манифестација је у Невесињу почела полагањем цвијећа на бисту Алексе Шантића, након чега је услиједило пјесничко вече са додјелом награде Шантићев шешир и штап. Учесници су били Анђелко Анушић, Зоран Костић, Иван Негришорац, Дара Радојевић, Раде Симовић, Ђорђо Сладоје, Радомир Уљаревић, Ранко Поповић, а награда Шантићев шешир и штап додијељена је српском савременом пјеснику Ђорђу Сладоју.

У суботу, 20. јуна, у Мостару је настављена манифестација полагањем цвијећа на бисту и гроб великог пјесника, промоцијом часописа «Нова Зора», свечаним концертом под називом «Шантић у нотама». У програму, који је одржан у сали мостарског Народног позоришта, учествовали су хор «Свети Василије Острошки» из Требиња, Биљана Ђорић, Александра Трајковић, Горан и Александар Стојановић, пјесник Ђорђо Сладоје, глумац Бошко Ђурђевић и професор Ранко Поповић.

У организацији «Шантићевих пјесничких сусрета», поред СПКД «Просвјета» Невесиње, учествовали су и СПД «Гусле» Мостар и Народна библиотека Невесиње.


ПР служба Просвјете

Тридесета по реду, седамнаеста у Републици Српској, „Вишеградска стаза“ почела је у петак, 5. jуна, полагањем цвијећа на Андрићев споменик и споменик бранилаца Републике Српске. Овим поводом пригодан игроказ припремили су ученици Средње школе „Иво Андрић“ из Вишеграда у организацији професора Дијане Инђић и Бојане Чворо. Игроказ је изведен на софи Ћуприје гдје су се појавили ликови из романа „На Дрини ћуприја“: Фата, Ћоркан, Лотика, Алихоџа и Андрић, што је за овогодишњи програм било право освјежење.

Библиотекари РС окупили су се на Вишеграској стази по 13 пут.
И ове године вјерни пратиоци Вишеградске стазе, „Чигоја штампа“ из Београда и „Српска књига“ из Руме, 5. јуна у 16 часова отворили су у холу Дома културе своје продајне штандове.

У 17 часова отворена је изложба слика у Градској галерији са петнаестог Међународног ликовног саборовања. На отварању је говорио проф. Славко Топаловић.

Свечано отварање Вишеградске стазе почело је у 19 часова химном Српског просвјетног и кулурног друштва „Просвјета“, у извођењу пјевачког друштва „Изворник“ из Зворника. Након тога присутним су се обратили предсједник Удружење књижевника РС Зоран Костић, затим Ненад Грујичић, пјесник и директор „Бранковог кола“ из Сремских Карловаца. Поздравним говором скупу се обратио и начелник општине Вишеград господин Томислав Поповић.

Централи догађај ове свечаности била је бесједа о Андрићу и њу је ове године казао књижевник Милован Витезовић, који је и отворио Вишеградску стазу.

У умјетничком дијелу програма наступили су пјевачко друштво „Изворник“ из Зворника, Мадам Пиано (Љиљана Ранчић) и пријатељи. Изводили су етно музику из Србије и Македоније. Драмски умјетник Небојша Дугалић говорио је рецитал „Андрић и Вук“, који је у казивање сложио Милован Витезовић. Програм је водила Данка Ђукановић, студент.

У суботу, 6. јуна, програм је почео одласком у Жепу, туристичким бодом „Соња“. На броду је било око 40 путника међу којим и: Милован Витезовић, Бранка Криловић, уредник програма из културе на Београдској телевизији; Небојша Дугалић, драмски умјетник; др Стана Ристић, виши научни сарадник на Институту за српски језик из Београда, Зоран Костић, Ненад Грујичић; Миленко Јевђевић, Добрица Ерић, Милутин Живановић , власник издавачке куће „Српска књига“ из Руме; ТВ-е екипе дописници БН-телевизије: Радојица Ћосовић (сниматељ) и Јован Михајло, пјесник у улози новинара; ТВ екипа државне телевизије на челу са Сњежаном Лаловићем, Рајко Живковић новинар из Сарајева, начелник општине Вишеград, господин Томислав Поповић и предсједник општине Вишеград, господин Билал Мемишевић и њихови гости. Дан је био сунчан, баш онакав какав се може пожељети за крстарење овом лијепом ријеком. На ушћу Жепе у Дрину госте је дочекао начелник општине Рогатица Радомир Јовичић, одакле је настављен пут до моста на Жепи. На мосту је приређен пригодан програм.

Милан Шушњар, предсједник општинског одбора «Просвјета» Вишеград, у уводној ријечи је нагласио значај доласка на мост на Жепи. Речено је да је мост историјски споменик који говори о нашој прошлости, а према предању, коме су и историчари склони, задужбина је Мехмед Паше Соколовића. Истакнуто је да се чином доласка на ово мјесто жели скренути пажња јавности и надлежних из Завода за заштиту споменика културе да је мост, који је и јунак знамените Андрићеве приповјетке „Мост на Жепи“, угрожен и да га треба заштитити.

Након пригодних ријечи, којим је присутне поздравио начелник општине Рогатица, услиједио је програм у коме су учествовали: Добрица Ерић, Милован Витезовић, Зоран Костић, Ненад Грујичић, Драгица Грбић, Јован Михајло и Миленко Јевђевић. На крају је драмски умјетник Небојша Дугалић казао одломке из приповјетке „Мост на Жепи“.

Истог дана у Дому културе одржан је округли сто на тему: „Ријечник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ Београд, његов значај за српски језик и српску културу“. Гости овог округлог стола били су др Стана Ристић, виши научни сарадник Института за српски језик и један од редактора „ријечника“; и проф. др Милош Ковачевић, наш истакнути слависта.

Речено је да је Ријечник најзначајније дјело српске лингвистике и српске културе. На његовој изради данас учествује 30 стално запослених и 5 спољних сарадника. До сада је објављено 17. томова овог грандиозног дјела, завршени рукопис 18. тома је предат Академији која се брине о његовом штампању. Речено је о историјату овог пројекта, о изворима корпуса и данашњем статусу овог Ријечника САНУ.

Истог дана, у 20 часова, одржано је чувено књижевно вече на ћуприји. Ове вечери ћуприја је била препуна оних који умију уживати у пјесничкој ријечи. Лагани повјетарац испуњен мирисом липе носио је низ Дрину стихове: Милована Витезовића, Добрице Ерића, Зорана Костића, Милице Бакрач, Ненада Грујичића, Миленка Јевђевића, Наташе Гламочанин, Анђелка Анушића, Винке Перишић Шаренац, Драгице Грбић и Радоја Тасића.

У недјељу, у Дому културе, промовисана је књига прича, приповједача и романописца Жељка Пржуља из Источног Сарајева „Незаштићени свједок“. О књизи је говорио пјесник Недјељко Зеленовић. Промовисана је и књига пјесама „Језикрвље“ пјесника, есејисте и драмског писца Зорана Костића. О књизи је говорио Миленко Јевђевић.

Исти дан, у великој сали Дома културе, удружење љубитеља поезије „Стаза“ из Вишеграда, које окупља омладину промовисало је Зборник пјесама „Андрићевом стазом“ у коме су објављене пјесме младих пјесика широм Босне и Хецеговине.

У вечерњим часовима, такође у великој сали Дома културе, изведена је позоришна представа за дјецу Драмског студија Дома културе у режији Саве Шкобића „Да ли ће дамојед да заволи сладолед“, по тексту Наташе Илић.

Овогодишња Стаза завршена је у понедјељак 8. јуна, промоцијом сјајне књиге „Хамам балканија“ Владислава Бајца из Београда. Књига је награђена међународном наградом „Балканика“ за најбољи роман написан на неком од језика балканских народа. О књизи је говорио књижевни критичар Гојко Божовић.


ПР служба Просвјете

У посјети херцегновској «Просвјети», 29. и 30. маја, била је «Просвјета» са Пала, из Републике Српске, са женском пјевачком групом «Јаворина» и пјесницима. На челу мале културне експедиције из Српске је Слободан Ковачевић, предсједник општинског одбора СПКД «Просвјета» Пале, једног од 42, колико их има у великој «Просвјетиној» породици.
Драги гости су са својим домаћинима из СПКД «Просвјета» обишли неке од новских знаменитости и атеље «небеско огњиште» самоуког вајара, «чудесног» Косте Килибарде.
У Кући Ива Андрића – Клубу књижевника, 30 маја је приређено вече етно музике и поезије. У музичком дијелу наступили су женска пјевачка група «Јаворина», фрулаш Миодраг Јанковић и херцегновска женска група «Лира». У пјесничком дијелу програма стихове су говорили: Миленко Јевђевић, Милaнко Боровчанин - Ромсок, Гордана Милошевић и Милован Јефтовић.

Женска вокална група „Јаворина“ постоји од 2001. године, у оквиру СПКД «Просвјета», Пале. Групу чини девет младих дјевојака које раде под умјетничким руководством професорке Иване Беат. «Јаворина» његује изворну музику са простора Босне, Србије и Македоније. За херцегновску публику извели су сплет пјесама из Босне и Херцеговине и Србије.
Умјетник на фрули Миодраг Јанковић је студент четврте године Фолозофског факултета на Палама. Учесник је више такмичења фрулаша.

Милован Јефтовић
Милован Јефтовић је по професији професор књижевности. Објавио је двије књиге поезије и аутор је сценарија за филм „Голи живот“. Јефтовић је познат по хумористичкој поезији. Више година био је уредник хумористичке радио емисије „Цик – цак“ на радио БиХ, а сада је запослен у „Срна филму“.

Гордана Милошевић
Пјесникиња Гордана Милошевић је дошла са групом из Власенице. Објавила је двије збирке љубавне поезије. Запослена је као директорка културног центра у Власеници.

Миленко Боровчанин – Ромсок, Романијски соко
Миленко Боровчанин рођен је на Романији, животом и својим умјетничким стварањем везан је за тај врлетни, али лијеп, предио. У његовој поезији примјетно је много љубави према родном крају и његовом српском народу, и све му, пуним срцем, даје „на дар“. Али и с пуно ламента и туге у поезији он је свјестан свих прилика и неприлика које су ковитлале и ковитлају његов подроманијски, али и сав његов народ, ма гдје он био. И у свим погромима и страдањима, протјеривањима и збјеговима, он каже за себе и саопштава другима јасно, оно што је и кредо, чини се његовог живота „“Џаба им је/ нећу никуд/не дам ништа/нека знају/Нећу ићи .../
Ромсок је објавио пет збирки поезије, једну збирку приповједака и два романа. Живи и ради у Сокоцу.

Миленко Јевђевић
Пјесник профињеног пјесничког израза, пјесник љубави, пјесник коме су дјеца, у својој бескрајној њежности и невиности, пробудила неку посебну жилу куцавицу да им ствара поезију, али, он је, прије свега, пјесник снажних стихова о рату и страдањима, и дивних, емоцијама испуњених приповједака о, наизглед, малим, неважним стварима и страдањима, несмотреностима и животним глупостима и апсурдима, које примјећује само чуло изузетно сензибилног пјесника. То је умјетнички профил Миленка Јевђевића. Миленко Јевђевић је рођен у Рогатици, живи у Бања Луци. Рећи ће за себе „Моја умјетничка биографија је у крајевима нечијих усана док говорим стихове, или у еху аплауза, када престанем да говорим. У свим другим склоништима или записима она мање постоји, иако многи не мисле тако.“
Миленко Јевђевић је аутор четири збирке поезије. Његова биографија је унеколико другачија од многих пјесника, због дипломе Војне академије и Генералштабне школе, које су сада у витрини, и официрских чинова, који му већ давно не висе на раменима. Карађорђева звијезда за храброст тако снажно исијава кроз његову родољубиву поезију, исписану, филигранском вјештином, прецизним изразима. Сјетимо се да је у нашој, а поготово свјетској књижевности било доста војника, официра, који су били врсни књижевници, пјесници, као Жилијен Вио, кога знамо под умјетничким именом Пјер Лоти, Драгиша Васић или новски пјесник Милорад Живковић.
«Отаџбина у срцу, па пријатељи, вино и ... жене», то је некакав животно – умјетнички кредо Јевђевићев. Скромно каже за себе да је имао неких награда, али стручна ријеч критичара, која му је додјељивала те награде за кратке приче и поезију сматра да се ради о пјеснику ванредног сензибилитета.


ПР служба Просвјете

У суботу, 30. маја 2009. године, у прелијепом амбијенту манастира Липље (општина Теслић), одржана је сједница Главног одбора СПКД «Просвјета».

Члановима Главног и Надзорног одбора Друштва, као и представницима општинских одбора «Просвјете» из Котор Вароши, Теслића, Прњавора, Кнежева, Челинца и Добоја добродошлицу је пожелио старјешина манастира Липље, јеромонах Стефан (Шарић). Са историјатом манастира присутне је упознао јеромонах Јован (Дедић).

Након молитве у манастирској цркви, почела је сједница Главног одбора. Потпредсједник Друштва, господин Никола Асановић, поздравио је присутне и захвалио домаћинима на гостопримству.

На почетку сједнице представљен је Календар «Просвјета» за 2009. годину. О Календару су говорили приређивач, академик Војислав Максимовић и потпредсједник Друштва, Никола Асановић, који је урадио техничку припрему Календара. Оцијењено је да је Календар заштитни знак по коме се «Просвјета» препознаје.

Главни одбор је донио одлуку да се до краја године Календар промовише у свим општинским одборима «Просвјете», те да наредни Календар буде штампан до Савиндана.

На сједници је разматран и усвојен извјештај о раду СПКД «Просвјета», и констатовано је да је «Просвјета» са око 300 реализованих културних садржаја веома битан фактор културног живота Републике Српске.

Један од закључака сједнице је да се јавно похвали рад општинских одбора, који су и заслужни за реализацију поменутих културних садржаја.

Главни одбор је усвојио извјештај о финансијској реализацији Календара «Просвјета» за 2009. годину и донио одлуку да се штампа Календар за 2010. годину.

Донесена је одлука о именовању повјереника СПКД «Просвјета» у Мостару, Вршцу, Зрењанину и Клеку (Зрењанин), чији је основни задатак да шире идеје «Просвјете» с циљем окупљања чланова и формирања одбора «Просвјете».

Због неактивности одбора «Просвјете» у Фочи, донесена је одлука да се садашњи предсједник одбора разријеши дужности, а за повјереника именује господин Радисав Машић.

Дужности предсједника општинског одбора СПКД «Просвјета» Источно Сарајево разрјешен је господин Божидар Зиројевић, на лични захтјев.

На сједници је предложена радна група која ће у име Главног одбора формулисати и јавности предочити ставове у вези с одлуком Министарства просвјете и културе Републике Српске о увођењу предмета «Култура религија» у прве разреде средњих школа у Републици Српској.

На крају сједнице усвојен је и приједлог да се сједнице Главног одбора одржавају у склопу појединих «Просвјетиних» манифестација.

Сједница Главног одбора је завршена у 15 часова, а за чланове «Просвјете» је у великој сали манастира уприличен ручак.


ПР служба Просвјете