Српско просвјетно и културно друштво ,,Просвјета,, је настало као самоникла, аутохтона класична демократска асоцијација добронамјерних грађана поклоника своје националне културе и просвјете. Основано је у Сарајеву 1902. године у мултикултурном и мултиетничком окружењу Аустро-угарске Монархије и убрзо је постало најзначајније српско удружење грађана. По свом значају ,,Просвјета,, се дуже времена налазила одмах иза Српске Православне Цркве, а по неким активностима је чак и предњачила, одговарајући на специфичне потребе српске културе у 20. вијеку. Ово културно друштво је забрањивано 2 пута од непријатеља у оба свјетска рата, а 1949. године у вријеме социјалистичког погледа на свијет, само је донијело одлуку о ликвидацији, да би се поново обновило 1990. године. Тако разликујемо 4 различите фазе рада СПКД ,,Просвјета,, у 4 различите државе, а њену најбољу историју написао је др Божидар Маџар (Просвјета, српско просвјетно и културно друштво 1902-1949. АНУРС, Бања Лука 2001.). Добар преглед рада доноси и Зборник изабраних радова (приређивачи проф.др Сава Ћеклић и мр Милена Максимовић) Стотину година друштва ,,Просвјета,, С.Сарајево 2002.

Историја овог културног друштва показује да је СПКД ,,Просвјета,, убједљиво најбоље резултате показала у периоду Аустро-угарске Монархије (1902-1914.) када је своје финансирање искључиво базирала на чланарини и доброчинству својих чланова. Српски народ, односно његова културна и научна елита изван државе Србије, у неблагонаклоном окружењу, имала је тада довољно знања и умијећа да нађе своје високо мјесто у тадашњем свјетском поретку великог Аустро-угарског Царства.

Иако је ,,Просвјета,, заиста била неполитичка организација, ипак је својим посредним дјеловањем допринијела на неки начин стварању позитивне климе за стварање југословенске државе и нације. У времену Краљевине Југославије (1918-1941.) управо из разлога повјерења у државне власти , испољиле су се и прве слабости у раду овог културног друштва. Превелике илузије о супериорности и самозадовољство постигнутим резултатима утицали су на заустављање развоја овог културног друштва. Илузија је разбијена суровим дешавањима Другог свјетског рата када је ,,Просвјета,, други пут забрањена.

Након завршетка грађанског рата у Југославији 1945. је обновњена Југославија али као федерална држава од 6 република и 2 покрајине, и на новој бази владајуће комунистичке доктрине. У окружењу нове револуционарне идеологије није остајало много мјеста за испољавање приватне иницијативе, нити за уобичајени начин његовања појединачних култура. Српско културно и просвјетно друштво ,,Просвјета,, и у таквом окружењу је заједно са сродним друштвима других народа, обновило свој рад. Држава је финансијски помогла национална културна друштва све док је имала неке користи од њих, а када је заживио тоталитарни комунистички режим гдје се држава директно бринула о свим порама људских потреба, није се више нашло мјеста за дјеловање националних културних друштава. Излаз је нађен у доношењу одлуке о самоукидању и преласку у државну институцију ,,Савез културних и просвјетних друштава,, 1949. године.

Непосредно пред распад Социјалистичке Југославије, када је у свијести људи дошло до слома идеје комунизма, поново је обновљен рад СПКД ,,Просвјета,, у Сарајеву 28. јуна 1990. године. Као и у вријеме Аустро-угарске, опет је српско културно друштво прво основано на ексклузивној једнонационалној основи, а убрзо потом су обновљена и национална културна друштва других народа у БиХ.

Бијељина, 29. јул 2007.

Мр Мирко Бабић, члан ГО и предсј. ОО СПКД,,Просвјета,,