Војислав Максимовић рођен је 1935. године (Цвилин, Фоча). Завршио је Филозофски факултет, група за југословенске књижевности и српски језик у Сарајеву. На истом факултету одбранио је докторску дисертацију 1975. године. Радио је у Институту за књижевност и српски језик, затим као професор на Филозофском факултету у Сарајеву. У новембру 1990. године изабран је за посланика у Скупштини БиХ. Од 1991.г. посланик је Српске народне скупштине. За посланика Народне скупштине Републике Српске биран је и 1996. године. Октобра 1992. године постављен је за првог ректора Универзитета у Српском Сарајеву. На исту функцију биран је и 1996. године. За дописног члана АНРС изабран је 1997.г. а за редовног члана 2004. године.

Пише поезију (збирка "Поднебља"), медитативну прозу ("Понешто") и романе ("Будна браћа"). До сада је објавио више књига есеја, студија и огледа о српским писцима, историји и култури српског народа. Приредио је за штампу неколико књига (о Николају Велимировићу, Ристи Јеремићу, Алекси Шантићу, Јовану Дучићу).

Са групом српских интелектуалаца, на Видовдан 1990. године у Сарајеву је обновио Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета". На обновитељској скупштини изабран је за првог предсједника Друштва. Дужност предсједника обављао је до 2001. године. Од 2001. године почасни је предсједник Друштва. Члан је Главног одбора од 1990. године.

Под руководством професора Максимовића "Просвјета" је стекла позицију једне од најугледнијих институција српског народа у Босни и Херцеговини.

Професор Војислав Максимовић је приређивач свих "Просвјетиних" Календара од 1992. године до данас.